Kapitel 1

NE DIRAJ ZVEZDU DOK SPAVA

"Dajte vina, hocu loooom.."

Ja, kako to mi samo lepo kazemo, obozavam nasu narodnu

muziku. Iako su cak i sami pevaci narodne muzike objasnjavali,

u svojim izjavama, nama obozavateljima neupucenim u ovu tematiku,

 da ova rec "obozavati" nekako ide direktno sa smrtnim grehom, jer

obozavati se sme samo Bog od cijeg korena  (reci ) ova rec i potice.

Moje misljenje je ipak, da se nas Bog raduje da postoji jos neko osim

 njega ko je vredan obozavanja - na kraju krajeva, on nas je i napravio

po njegovom ugledu.

Dakle, znaci samo jedno, mi smemo i mozemo da obozavamo koga

god hocemo, ako mislim i osecamo da je vredan toga.

A nigde, cak ni u Holivudu, ne postoji toliko osoba koje obozavamo

kao medju narodnjacima.

 Priznali mi to ili ne..

Obicno su se ljudi koji zive u gradovima podsmevali onima

 koji zive na selu i koji su po pravilu glavna narodnjacka publika. 

(Iipak, najveci koncerti se odrzavaju upravo u najvecim nasim

 sadasnjim i bivsim gradovima). Bilo kako bilo, i oni u gradovima

a pogotovo oni na selima, znaju sve o narodnjacima, ne samo

ono sto pevaju i sto je vezano prakticno za poslovnu stranu, vec

 i sve drugo iz privatnog zivota: ko je koga ozenio, kada se ko

razveo, ko je koga prevario i sa kim, itd., lista je zaista duga

da bi se sve navelo.

Da, tako je. Priznali mi to ili ne..

Oni pripadaju nasim zivotima vise nego sto mi sami to

priznajemo ili cak primecujemo.

Ko narodnu muziku slusa, on voli zapravo njih sve,

 pa tako i ja. Ok, nekoga volim i slusam vise,

nekoga manje, ali svako od njih ima bar jednu pesmu koja

me cak u srce pogadja!

Dok Amerikanci obavezno imaju i samo svoh licnog

psihologa ili psihoterapeuta, sa kojim se slatko ispricaju,

izjadaju i iznesu sve sto im lezi na srcu i dusi - mi imamo nase

narodnjake!

Ja sama priznajem da u nasoj zemlji ne bih imala od koga

 hleb da zaradjujem, dovoljno je da upalim radio i vec posle prvih

pola sata, obradjena je gotovo svaka tema i najskrivenija tajna

duse i srca.

Pa, kome onda treba psihoterapeut, da se sa njim isprica i

analizira sta se u dusi desava.!?

Otprilike ovako:

Zaljubljenost: Volim te ludo znaj, samo me pogledaj...

Prosidba: Hajde, hajde, milovanje moje, da se jutrom budimo u dvoje..

Nevernost: Nevera moja, bio si ti, zabluda moje mladosti..

Iskrenost: A ti se, blago meni, lepo vrati zeni..

Tuga posle raskida: Kako bi nam lepo bilo, da smo skupa kao prije..

Stanje depresije: Tugo, tugo, zasto trajes tako dugo..

Stanje manije: Zapalio bih celo selo..

Middlivecrisis: Dosadili mi smo jedno drugom, al`se zivi..

Nostalgija: Oj, Moravo...

Rodoljublje: Kuce male..

Flert sa strancem. A Kleo se kleo...

Zabranjena ljubav: Bez Milane, moja ruzo..

itd, itd...

Sve su to teme koje, ja i moje kolege susrecemo svakodnevno u pricama nasih klijenata.

Domaci zadatak za tebe, broj 1:

Napravi listu tvojih omiljenih pesama, koje su direktno

 vezane za tvoju osobu, kao i dogadjaje iz tvog zivota.

Napisi onoliko pesama koliko smatras da obuhvataju sve ono sto

 mislis i osecas.

 Cevapcici

Ja zivim na zapadu, moj muz je nemac i prvo sto sam

ga naucila kada smo se upoznali, bilo je nekoliko nasih

 pesama: Bio sam pijanac, Ljubavnik na duge staze,

Jedna mala plava, i naravnoZoki, Zorule. Sa stranim naglaskom

pevane, ove pesme su mi zvucale jos lepse.

 Drugo sto je od mene naucio je da kuva nas pasulj

prebranac.  Na njegovo zahtevanje, jer je ovo jelo doziveo

kao pravi delikates, pa smo ga obicno kuvali i u veoma

svecanim prilikama, kao sto je docek Nove godine ili

rodjendan nekog od nas. A kada nas njegova sestra posecuje,

koja je inace apsolutni vegetarijanac, obavezno sam morala

da kuvam nas pasulj, koji je i bez mesa veoma ukusan.

 
Na ovom mestu ne mogu a da vam ne ispricam sta mi se nedavno desilo:

 Bio je weekend i moja porodica i ja smo napravili jedan

 kratki izlet. Odlucili smo da posetimo jedan zamak koji nije

daleko od nas. Vec na prvi pogled ovaj zamak budi divljenje i cak

se ni kralj jedne zemlje ne bi postideo da tu rezidira, iako je u proslosti

pripadao samo jednom grofu.Radi se o zamaku Seehof kod Bamberga.

Mi smo unapred razmisljali sta cemo uzeti za jelo kasnije u

njihovom restoranu, pominjale su se snicle na razne nacine i

nekoliko vegeterijanskih jela, kad me je moja starija cerka upitala:

"Mama, sta mislis, da li ovde sluze cevape?"

Ja sam samo tuzno pogledala prelepo zdanje

ispred mene i kao iz topa odgovorila:" Sigurno ne! Ali jako lepo od tebe,

moj slatkisu, da mislis na mamu i njeno poreklo.

I na cevape, naravno!"

Nakon razgledanja zamka, sedeli smo u rstoranu i razgledali njihov

meni-kartu. Moja cerka je ponovo glasno uzviknula:

 "Mama, pogledaj sta oni imaju!"

Pod rubrikom "Fit and Fine", stajali su ni manje ni vise nasi cevapi - i to,

dakle, ni manje ni vise nego pod rubrikom, fina i dobra kuhinja.

Ne znam samo zasto sam sumnjala da se neko nase

jelo, pogotovo cevapi, ne moze naci na jednom svetskom

jelovniku luksuznog restorana?

Ko mi je uzeo moje rodoljubivo samopouzdanje?Ili sam samo

 razmisljala kao i svako drugi na mom mestu? Zapravo, nas

cene mnogo vise nego sto to mi mozemo i da naslutimo.

 Mnogo vise od nas samih, kako izgleda.

Ali i ti bi to isto odgovorio/la mojoj cerki, je`l da?

Meni nekako jedna misao ne da mira. Da li sam logicno odgovorila

 ili sam jednostavno "programirana za negativno.

Takvi ljudi, zaista, postoje.

Ti, koji uvek negativno gledaju, na sebe ali i na druge, koji

traze dlaku u jajetu, pa cak i najboljim ostvarenjima

pronadju nesto sto ne valja ili nije po njihovoj volji,

sto ce iskritikovati i kao lose oznaciti.

"Danas sam celu kucu pocistila, sve blista, prozori

i ogledala, kupatilo i kuhinja, sa poda mozes

 med da polizes, super, super... "- prica mi jedna

prijateljica,- " ali stvari u ormaru nisam jos

 uspela da sredim."

Ovi nepospremljeni ormari su joj sve preostalo

vreme toga dana smetali da se opusti, bude

 ponosna na sebe da je toliko toga uradila i jednostavno

uziva sa svojom porodicom. Na sto je ukusno jelo servirala,

svi cavrljaju o dogodovstinama tog dana, deca se smeju, a ona - ona,

 doduse, ucestvuje u razgovoru, ali joj u mislima i dalje zuji

njen nepospremljeni ormar.

Jednom su nas, dok smo bili u srednjoj skoli, vodili na

predstavu "Solunci govore", -koja je trebala da nam docara

dogadjanja proslih vremena i nase istorije. Sutradan na nastavi,

 nasa profesorka je govorila o njenom razocarenju jer su

glumci delovali prazno i neuverljivo.

 Moguce da je zaista tako bilo, predstava je izvodjenja vec

preko 300 puta. Da li su glumci te veceri zaista bili losi ili ne,

nije toliko bitno. Nijedan covek ove planete ne moze da da

najbolje od sebe svakoga dana, pa ni ti nesrecni glumci te veceri.

Bilo kada se baterije istrose i telo kao i duh traze odmor.

 A upravo ovo koncentrisanje na negativno i kritiku dovodi do

toga da nas duh slabi a ne mora se dugo cekati i telo se javlja

sa svojim simptomima u vidu nedefinisanih bolova u ledjima ili

jakim glavoboljama, umorom ili jednostavnolosim raspolozenjem.

Oni koji znaju po kojoj semi mi radimo su svoje poznavanje

ljudi dobro iskoristili i naravno unovcili.

Jedna citava bransa zivi od negativnih vesti i obavestenja.

Novinarstvo- nije tesko pogoditi. I uopste,sve sto ima

veze sa medijima.

 Najtiraznije su one novine koje na naslovnim stranama

pre svega iznose negativne napise ili forografije. Pisi i pricaj

 lose o zivotu drugih licnosti, ponajpre javnih, i bices jos za to dobro

 placen. Ugled u drustvu ide gotovo samim tim, samo po sebi.

 Prosecni citalac hoce da sazna ko je gde ostavljen, prevaren,

ko je lagao i varao, ko se sa kim svadjao, ko je ostao zalostan,

ko je plakao, ko je doziveo bankrot ili bilo koju drugu nesrecu,

 itd.